Dučić, Jovan: Moja poezija

Mirna kao mramor, hladna kao sena,

Ti si bledo, tiho devojče što sneva.

Pusti pesma drugih neka bude žena

Koja po nečistim ulicama peva.

Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom,

Nego žute ruže u te kose duge.

Budi odveć lepa da se sviđaš svakom,

Odveć gorda da bi živela za druge.

Budi odveć tužna sa sopstvenih jada,

Da bi išla ikad da tešiš ko strada,

A čedna, da vodiš gomile što nagle.

I stoj ravnodušna dok oko tvog tela,

Mesto raskošnog i kitnjastog odela,

Lebdi samo pramen tajanstvene magle.