This website is using cookies

We use cookies to ensure that we give you the best experience on our website. If you continue without changing your settings, we'll assume that you are happy to receive all cookies on this website. 

Lalić, Ivan V.: ВИЗАНТИЈА 2

Portre of Lalić, Ivan V.

ВИЗАНТИЈА 2 (Serbian)

Стратег над картом, и законодавац,

И златни песак у клепсидри;

                                               зрелост

У очима деце, и мудрост у игри

Под кипарисом, где кратки пламен траве

Лиже с камена слова која ваздух

Понавља напамет;

                               и кубета у јари

Поднева тешког од понављања; море

На прагу града, и снег на граници

Исписан траговима; мешају се вучји

Са туђинским. Печат на писмо,

У прстену је покрет мртве руке.

На зидовима путују поворке

У вечну славу тренутка без међа;

Пчела над цветом зуји старост, звезда

Крилату сенку спушта као сидро

У плитко море. Наставља се битка.

 

Издржати самоћу, без накнадне

Резмене сјаја за невиност, без тачке

У свечаној и тешкој реченици.

Језик, све више неразумљив, слави

Покрет који га роди, удаљен

У центар чистог, изгубљеног круга.

Ветар на границама; искре се

Дуги ртови копаља у мору поподнева.

 

Стратег над картом, писар над исправом

О покушаном трајању. У грму купине

Горе очи василиска; ловац

Опрезно миче огледало, све више

Уморан од пажње; језик змије

И креста петла, и коначан поглед

Очи у очи, као чудна правда

На крају наметнутог искушења.

 

Стражар на градским вратима се крсти

Покретом који не зна последице.

У ноћи ланци затварају луку

И гори жижак у царевој соби.

И Пантократор у злату калоте

У величини чисте одсутности

Понавља покрет суштог благослова.

 

А ноћ да буде дужа од свих ноћи,

И власт да њена траје преко мере

Већ изгубљене у рачуну битке:

 

Кад зрелост врати поглед својој слици

Опасној без огледала, без варке,

Ко прва звер у своме првом јутру.



Uploaded byP. T.
Source of the quotationhttp://www.lyrikline.org

minimap