This website is using cookies

We use cookies to ensure that we give you the best experience on our website. If you continue without changing your settings, we'll assume that you are happy to receive all cookies on this website. 

Madzirov, Nikola: ДОМ

Portre of Madzirov, Nikola

ДОМ (Macedonian)

Живеев на крајот од градот

како улично светло на кое никој

не му ја менува светилката.

Пајажината ги држеше ѕидовите заедно,

потта нашите споени дланки.

Во преобразбите на невешто соѕиданите камења

го криев плишаното мече

спасувајќи го од сонот.

 

Деноноќно го оживував прагот

враќајќи се како пчела што

секогаш се враќа на претходниот цвет.

Беше мир кога го напуштив домот:

 

гризнатото јаболко не беше потемнето,

на писмото стоеше марка со стара напуштена куќа.

 

Кон тивките простори од раѓање се движам

и под мене празнини се лепат

како снег што не знае дали на земјата

или на воздухот припаѓа.



Uploaded byP. T.
Source of the quotationhttp://lyrikline.org/index.php

minimap