Praća, Dušan: A köd váratlan húzása (Неочекивани потез магле in Hungarian)
|
Неочекивани потез магле (Serbian)Одједном, неочекивано, магла се повуче, неста је из вјековних утврда: из главе, из очију, са тврдих обала, у трену.
Сину магнезијумска свјетлост, из ведрог неба удари гром – указаше се призори дотле невиђени.
Са мајке спаде одјећа, спаде метафизичко месо, од бајке у коју смо вјеровали, за њу живјели , не оста ништа.
Гле Сизифа, како гура, мрмљајући бесмислице, тешку стијену од костура.
Опржени немилосрдном свјетлошћу, страшним сунцем, заваписмо за маглом, за мајчинским крилом; главу у пијесак заривасмо, не би ли бар глава остала - спознасмо да, губећи маглу, колијевку изгубисмо.
|
A köd váratlan húzása (Hungarian)Egyszerre, váratlanul, felszállt a köd, pillanat alatt tűnt el ősi bástyáiból: a fejekből, szemekből, kemény partokról.
Hirtelen fény villant, derült égből villámcsapás – addig soha nem volt látomások jelentek meg.
Pőrén maradt az anya, lehullott az elképzelt hús, nem maradt semmi abból a meséből, amiben hittünk, amiért éltünk.
Nézd, semmiségeket motyogva Sziszüphosz hogyan tolja a súlyos csontsziklát.
Kegyetlen fénytől, az irgalmatlan naptól megperzselve, ködért esedeztünk, anyánk öléért; hogy legalább fejünket mentsük, fejünket homokba dugtuk – felismertük, a ködöt vesztve bölcsőnket veszítettük el.
|