Madzirov, Nikola: КАД НЕКО ОДЛАЗИ СВЕ ШТО ЈЕ СТВОРЕНО ВРАЋА СЕ (КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА СÈ ШТО Е СОЗДАДЕНО СЕ ВРАЌА Szerb nyelven)
КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА СÈ ШТО Е СОЗДАДЕНО СЕ ВРАЌА (Macedon)На Марјан К.
Во прегратката зад аголот ќе препознаеш дека некој некаде оди. Секогаш е така. Живеам меѓу две вистини како неонка што се колеба во празен ходник. Моето срце собира сè повеќе луѓе, зашто нив веќе ги нема. Така е секогаш. Четвртина од будноста ја трошиме во трепкање. Нештата ги забораваме уште пред да ги изгубиме - тетратката по краснопис, на пример. Ништо не е ново. Седиштето во автобусот е секогаш топло. Последните зборови се пренесуваат како накосени кофи во вообичаен летен пожар. Утре пак ќе се повтори истото - лицето пред да исчезне од фотографијата првин ќе ги изгуби брчките. Кога некој заминува сè што е создадено се враќа.
|
КАД НЕКО ОДЛАЗИ СВЕ ШТО ЈЕ СТВОРЕНО ВРАЋА СЕ (Szerb)За Марјана К.
У загрљају иза угла препознаћеш да неко негде одлази. Увек је тако. Живим између две истине као неонка која се колеба у празном ходнику. Моје срце скупља све више људи, јер њих више нема. Тако је увек. Четвртину будности трошимо у трептању. Ствари заборављамо још пре него што их изгубимо – свеску за краснопис, на пример. Ништа није ново. Седиште у аутобусу увек је топло. Последње речи проносе се као нагнуте кофе у уобичајеном летњем пожару. Сутра ће се опет поновити исто – лице, пре него што нестане са фотографије, најпре ће изгубити боре. Кад неко одлази све што је створено враћа се.
|