Janík, Pavol: Rečnik tuđih snova (Slovník cudzích snov Szerb nyelven)

Na počiatku bolo snivo.
Povedala si:
„Stráv so mnou aspoň jeden sen.
Uvidíš – bude to sen,
o akom sa ti ešte ani nesnívalo!“

Zostúp so mnou hlbšie,
snívaj odzadu,
snívaj spätne
v zrkadlovom labyrinte,
ktorý vedie nikam.

Až prídeš na začiatok ničoho,
prisní sa ti vzrušujúci sen.

Zarámuj si ho
a zaves do spálne.

Aby bol stále na očiach,
lebo aj sen, ktorý zíde z očí,
raz zíde z mysle
v zmysle
prastarých zákonov
ľudskej zábudlivosti.

Snívaj si svoje.

Snívaj si sen,
ktorý sa odráža na hladine
zamrznutého jazera.
Sen hladký a mrazivý:

Skľúčené kľúče,
skleslý les,
sklonené sklo.
Poklony zrkadiel.

Svit luny
vo vodnom sne.

Odraz sa z dna
zrkadlového sna.

V obrazárni snov
potom uzrieš
v priamom prenose z detstva
zvyšky dávno zabudnutých príbehov.

Lebo naše zastarané sny
zostávajú s nami.

Nenáhli sa, snívaj pomaly, dôkladne,
až uvidíš kryštalickú konštrukciu
svojej duše,
v ktorej sa budú ligotať sny
- cieľavedomé a zrozumiteľné ako plameň.

Možno si už zbadala,
že nových snov ustavične ubúda.
Míňajú sa.

Čoskoro zažneme
v magickom šere
posledného sna
zúfalý výkrik
hviezdnej noci.

Zaplať mýto do sna
zbaveného zmyslov.

Opakuješ si nahlas
dôvernosti tajných snov,
matným leskom
svojich naliehavých nočných očí
vysvetľuješ tajuplnú reč tmy.

Snívaš, teda si!

U početku beše sanjivo.
Rekla si:
“Provedi bar jedan san sa mnom.
Videćeš-to će biti san
koji nikad nisi pre sanjao.“

Utoni dublje sa mnom,
sanjaj od pozadi,
sanjaj povratno
u lavirintu ogledala
koji nikud ne vodi.

U trenutku kada stigneš do početka ničega,
sanjaćeš uzbudljiv san.

Urami ga
i zakači u tvoju spavaću sobu.

Da ti bude stalno ispred očiju,
zato što san koji je izašao iz očiju
odmah izlazi iz misli
po
prastarim zakonima
o ljudskoj zaboravnosti.

Sanjaj svoj lični san.

Sanjaj san
koji se ogleda u
smrznutom jezeru.
San gladak i leden
i u njemu:

ključeve koji pate,
oborenu šumu,
izvitopereno staklo,
poštovanje ogledala,

svitanje meseca
u snu vode.

Odskoči sa dna
ogledalinog sna.

U galeriji snova
ćeš onda videti
živi prenos iz detinjstva
ostatke davno zaboravljenih priča.

Zato što naši ostareli snovi
ostaju s nama.

Ne žuri se, sanjaj polako, do kraja,
dok ne ugledaš kristalno zdanje
svoje duše
u kojoj snovi sjaje
-svrsishodno i jasno kao plamen.

Možda si već primetila
da se novi snovi stalno smanjuju.
Troše se.

Uskoro ćemo osvetliti
u čarobnom predvečerju
poslednjeg sna
beznadežni plač
zvezdanog neba.

Plati danak snu
lišenom smisla.

Ponavljaš glasno
poverljivost tajnih snova
mutnim sjajem
tvojih upornih noćnih očiju;
objašnjavaš tajanstveni jezik tame.

Sanjaš, znači postojiš!