Vrhovi se u istrajnom hodu braune
gde ću s tobom improvizirane mostove u vazduh dići
kamnitit vitezit trotil*
čarne reči za moju čaroliju
šume se groze, zmija se straši
svoje bobiće maslina odbacuje
čovek deluje
u raspuklinama stena nadev zebnje
kamnitit vitezit trotil
ljubavi odmaraj se
nagoni u stav mirno
samo nek taj hitac u stomak uspe
na trostrukoj crti nepomičan cilj
ukočeno se spremam
negde izbijeni ratovi napola prazne flaše piva
ispod čizama stražara odbačena cigara
na rubu strasti krik žene čujem
kamnitit vitezit trotil
između mojih prstiju duša je krhotina
u ime dvodnevnog odmora davanje krvi
jer ako treba
čak i moju krv
orila je zakletva
kamnitit vitezit trotil
signalizacija je prekinuta
sva naša snaga je
u čauru nerazgovetne tišine zalutala
posle je kiša počela
u gustim redovima
vrh skriveni aveti napuštaju
koračaju i ne pričaju
na vlažnim kožama im samo oružja zveketaju
*izmišljene reči pesnika
