Kiš, Danilo: Raštimovani klavir

avenijom crnih šuma prođe

jedna opatica

na biciklu

jedan se policajac krsti

pred katedralom

jedna katedrala od čipaka

jedna starica što nudi ljubav

za svega trideset franaka

plus soba

u jednoj radnji na uglu

prodaju tople pidžame

i žvakaće gume

za pse

jedan pijani mornar

u zagrljaju ulice

u jednoj se kafani toče

kakao i gorki likeri

jedan visoki kongoanac

što liči na kengura

umire javno

od nostalgije

oči jedne mlade konobarice

u kafani italija

podsećaju na oči modiljanijevih

žena

jedan se pijani nemac seća

poljkinje marije kazinske

koju je ljubio

1943

s jednom rukom

na pištolju

s drugom na levoj sisi

jedan me raštimovani

klavir

podseća na luku spasa

u parizu

gde sam plakao jedne večeri

gledajući jedan ljubavni par

kako se grli

Strasbourg, 1962.