Lalić, Ivan V.: ВИЗАНТИЈА 2
ВИЗАНТИЈА 2 (Serbian)Стратег над картом, и законодавац, И златни песак у клепсидри; зрелост У очима деце, и мудрост у игри Под кипарисом, где кратки пламен траве Лиже с камена слова која ваздух Понавља напамет; и кубета у јари Поднева тешког од понављања; море На прагу града, и снег на граници Исписан траговима; мешају се вучји Са туђинским. Печат на писмо, У прстену је покрет мртве руке. На зидовима путују поворке У вечну славу тренутка без међа; Пчела над цветом зуји старост, звезда Крилату сенку спушта као сидро У плитко море. Наставља се битка.
Издржати самоћу, без накнадне Резмене сјаја за невиност, без тачке У свечаној и тешкој реченици. Језик, све више неразумљив, слави Покрет који га роди, удаљен У центар чистог, изгубљеног круга. Ветар на границама; искре се Дуги ртови копаља у мору поподнева.
Стратег над картом, писар над исправом О покушаном трајању. У грму купине Горе очи василиска; ловац Опрезно миче огледало, све више Уморан од пажње; језик змије И креста петла, и коначан поглед Очи у очи, као чудна правда На крају наметнутог искушења.
Стражар на градским вратима се крсти Покретом који не зна последице. У ноћи ланци затварају луку И гори жижак у царевој соби. И Пантократор у злату калоте У величини чисте одсутности Понавља покрет суштог благослова.
А ноћ да буде дужа од свих ноћи, И власт да њена траје преко мере Већ изгубљене у рачуну битке:
Кад зрелост врати поглед својој слици Опасној без огледала, без варке, Ко прва звер у своме првом јутру.
|