This website is using cookies

We use cookies to ensure that we give you the best experience on our website. If you continue without changing your settings, we'll assume that you are happy to receive all cookies on this website. 

Lalić, Ivan V.: ВИЗАНТИЯ II (ВИЗАНТИЈА 2 in Russian)

Portre of Lalić, Ivan V.

ВИЗАНТИЈА 2 (Serbian)

Стратег над картом, и законодавац,

И златни песак у клепсидри;

                                               зрелост

У очима деце, и мудрост у игри

Под кипарисом, где кратки пламен траве

Лиже с камена слова која ваздух

Понавља напамет;

                               и кубета у јари

Поднева тешког од понављања; море

На прагу града, и снег на граници

Исписан траговима; мешају се вучји

Са туђинским. Печат на писмо,

У прстену је покрет мртве руке.

На зидовима путују поворке

У вечну славу тренутка без међа;

Пчела над цветом зуји старост, звезда

Крилату сенку спушта као сидро

У плитко море. Наставља се битка.

 

Издржати самоћу, без накнадне

Резмене сјаја за невиност, без тачке

У свечаној и тешкој реченици.

Језик, све више неразумљив, слави

Покрет који га роди, удаљен

У центар чистог, изгубљеног круга.

Ветар на границама; искре се

Дуги ртови копаља у мору поподнева.

 

Стратег над картом, писар над исправом

О покушаном трајању. У грму купине

Горе очи василиска; ловац

Опрезно миче огледало, све више

Уморан од пажње; језик змије

И креста петла, и коначан поглед

Очи у очи, као чудна правда

На крају наметнутог искушења.

 

Стражар на градским вратима се крсти

Покретом који не зна последице.

У ноћи ланци затварају луку

И гори жижак у царевој соби.

И Пантократор у злату калоте

У величини чисте одсутности

Понавља покрет суштог благослова.

 

А ноћ да буде дужа од свих ноћи,

И власт да њена траје преко мере

Већ изгубљене у рачуну битке:

 

Кад зрелост врати поглед својој слици

Опасној без огледала, без варке,

Ко прва звер у своме првом јутру.



Uploaded byP. T.
Source of the quotationhttp://www.lyrikline.org

ВИЗАНТИЯ II (Russian)

Стратег над картой устанавливает закон;

Золотой песок в клепсидре;

                                                   глаза

Детей как у взрослых, и мудрость в игре

Под кипарисом, где крошечное пламя травы

Слизывает с камня буквы, которые воздух

Учит наизусть;

                           и купола в зное

Полудня, тяжелого от самоповтора; море

У порога города, и снег на границе,

Изрисованный следами: смешались волчьи

С чужеземными. Печать на письме,

В кольце – движение мертвой руки.

На стенах – тени движения

Мгновения в вечную славу;

Пчела над цветком жужжит про старость, звезда

Опускает крылатую тень, как якорь,

В мелкое море. Продолжается битва.

 

Вытерпеть одиночество, без расплаты

За обмен сияния на невинность, без точки в конце

Торжественного и тяжелого предложения.

Язык, и дальше становящийся непонятным,

Прославляет движение, которое создало его, удаляясь

В центр чистого, потерянного круга.

Ветер у границ; длинный мыс

Искрится копьем в полуденном море.

 

Стратег над картой, писарь над свидетельством

О попытке продлиться. В неопалимой купине

Горят глаза василиска. Охотник

Осторожно сдвигает зеркало,

Уставшее от внимания; язык змеи

И гребень петуха, и окончательный взгляд

В глаза человека, подобный необычной правде

Заканчивающегося искушения.

 

Часовой у городских ворот крестится

Движением, которое не знает последствия.

Порт на ночь закрывают цепями

И горит лампада в царской комнате.

И Пантократор в золоте калота

В величии чистого отсутствия

Повторяет благословенное движение.

 

И ночь, чтобы стала длинней всех ночей,

И власть ее чтобы длилась и длилась

Над уже проигранным в итоге сражением:

 

Когда зрелость вернет себе взгляд,

Опасный без зеркала, без обмана,

Как первый зверь в свое первое утро.



Uploaded byP. T.
Source of the quotationhttp://www.lyrikline.org

minimap