Kozić Preradović , Stevka: Фебруар 2012

Затрпани скупа до ребара

Прегазимо мећаву, душо,

Као кад смо дјецу рађали

У клопци крвавих бедара

На рубу шуме, засањани,

Ко двије будне сјенице...

Заклони ми челом зјенице! 

Фебруар је сибирски гост

Звечи из сваке леденице

Од небодера до салаша

Поји га пуна небеска чаша

Најжеднији је смрзнуте воде

Не уплаши га ни ватра наша

Што ноћас од нас некуд оде

С лелеком кучића и мачића:

Нек не мете више, Господе!

Нек не мете више, Господе!

Изнад крилатих брегова,

Ни гдје смо живјели прије.

Испод загрљених сметова

Љубав се свијећама грије.

Фебруар је најкраћи мјесец

Из грма – гроба , душо,

Тјеши нас дивљи зец.