Popović, Čarna: Podnošljiva lakoća nepostojanja

u našoj priči ništa nije lako
čak ni ono što se sudara brzo i efikasno
i nestaje kao da nismo tamo
da ne sedimo za istim stolom
u istom šljunku

stradaće svi reflektori
drveće, svi slučajni i namerni prolaznici
voajeri, mantilmani, tvoje bivše ljubavi i
moje kratkotrajne opsesije

samo ćemo mi ostati da sedimo
ogoljeni bez hlada

jer lakše je znam, živeti na betonu
nego na tek stvorenom ostrvu
koje svaki čas može da odnese
južni povetarac s mojih usana