Lalić, Ivan V.: ВИЗАНТИЈА 2

Стратег над картом, и законодавац,

И златни песак у клепсидри;

                                               зрелост

У очима деце, и мудрост у игри

Под кипарисом, где кратки пламен траве

Лиже с камена слова која ваздух

Понавља напамет;

                               и кубета у јари

Поднева тешког од понављања; море

На прагу града, и снег на граници

Исписан траговима; мешају се вучји

Са туђинским. Печат на писмо,

У прстену је покрет мртве руке.

На зидовима путују поворке

У вечну славу тренутка без међа;

Пчела над цветом зуји старост, звезда

Крилату сенку спушта као сидро

У плитко море. Наставља се битка.

Издржати самоћу, без накнадне

Резмене сјаја за невиност, без тачке

У свечаној и тешкој реченици.

Језик, све више неразумљив, слави

Покрет који га роди, удаљен

У центар чистог, изгубљеног круга.

Ветар на границама; искре се

Дуги ртови копаља у мору поподнева.

Стратег над картом, писар над исправом

О покушаном трајању. У грму купине

Горе очи василиска; ловац

Опрезно миче огледало, све више

Уморан од пажње; језик змије

И креста петла, и коначан поглед

Очи у очи, као чудна правда

На крају наметнутог искушења.

Стражар на градским вратима се крсти

Покретом који не зна последице.

У ноћи ланци затварају луку

И гори жижак у царевој соби.

И Пантократор у злату калоте

У величини чисте одсутности

Понавља покрет суштог благослова.

А ноћ да буде дужа од свих ноћи,

И власт да њена траје преко мере

Већ изгубљене у рачуну битке:

Кад зрелост врати поглед својој слици

Опасној без огледала, без варке,

Ко прва звер у своме првом јутру.